Sam sebi odsekao nogu da bi preživeo! Potresna sudbina heroja Miladina koji je postao simbol prkosa: "Nisam ja invalid, samo ne mogu da trčim!"
Dodajte Kurir u vaš Google izborPostoje ljudi čije životne priče prevazilaze granice obične ljudske snage. Ljudi koji su, suočeni sa najtežim iskušenjima, pokazali koliko srce čoveka može da bude jače od bola, straha i sudbine. Jedan od njih je Miladin Cvijić - Cvijo iz Prijedora, heroj koji je u ratu izgubio obe noge, ali nikada nije izgubio volju za životom.
Rođen pre 57 godina, tačnije 10. maja 1969. godine u mestu Novi Grad, Miladin je pre rata živeo mirnim životom. Radio je u "Krajina prometu" i Mesnoj industriji "Impro", a vojni rok služio je u JNA u Vinkovcima 1988/89. godine.
Kada su došli ratni dani, nije ostao po strani. Najpre je 1991. godine učestvovao u odbrani naroda Krajine u zapadnoj Slavoniji kao pripadnik rezervnog sastava JNA, a potom je od samog osnivanja bio deo Vojske Republike Srpske.
Kao pripadnik izviđačkog voda Prvog bataljona, a kasnije brigadnih izviđača legendarne Pete kozarske brigade Prvog krajiškog korpusa, prošao je mnoga ratišta i učestvovao u najtežim bitkama koje su vojevali junaci Kozare.
A onda je došao 4. avgust 1992. godine.
Na granicama Republike Srpske prema Gradačcu, teško je ranjen. Eksplozija mu je razorila obe noge.Jedna je ostala da visi na pokidanom tkivu. Sam, između života i smrti, u trenutku kada bi mnogi izgubili svaku nadu, Miladin je učinio nešto što deluje nezamislivo - sam sebi je odsekao nogu kako bi pokušao da preživi.
I preživeo je.
Kasnije je govorio da čovek u takvim trenucima ni sam ne zna šta se događa.
- Tek kasnije, kad je sve prošlo i kad sam se probudio u bolnici, došlo je ono pitanje - što nije ostala bar jedna noga... Ali prihvatio sam to. Lako sam prihvatio - ispričao je pre nekoliko godina Miladin za medije.
Imao je svega 23 godine kada je ostao bez nogu, ali ova tragedija ga nije slomila. Započeo je potpuno novi život. Život u kojem nije bilo mesta za predaju.
Pokrenuo je posao, radio, stvarao, prehranio porodicu i školovao decu. Danas živi u Prijedoru, kao ratni vojni invalid prve kategorije, ali za sebe nikada nije želeo da kaže da je invalid.
- Samo napred i napred. Nikad se ne predavati i nikad ne dozvoliti da te neko naziva invalidom. Nisam invalid! Šta on može da radi, a ja ne mogu? Jedino ne mogu da trčim, ali ja ću kolicima s njim - govorio je kroz osmeh za medije.
Za zasluge u odbrani Republike Srpske odlikovan je Medaljom za hrabrost "Gavrilo Princip", ali oni koji ga poznaju kažu da njegovo najveće odlikovanje nisu medalje - već srce koje nikada nije prestalo da pomaže drugima.
Nakon rata ostao je aktivan kao predsednik i igrač Odbojkaškog kluba invalida "Kozara" iz Prijedora, okupljajući saborce koji su u ratu ostavili delove svog tela, ali ne i dostojanstvo i ljubav prema životu. Aktivno se bavi i ribolovom, a njegova energija i danas zadivljuje ljude oko njega.
Uz njega je sve vreme bila supruga Daliborka, sa kojom je dobio ćerku Snježanu i sina Stojana, a danas je ponosni deda troje unučića.
Oni koji ga znaju kažu da je Miladin Cvijić mnogo više od ratnog heroja. On je simbol nepokolebljive volje, čovek koji je pobedio sudbinu onda kada je izgledalo da izlaza nema.
Jer postoje rane koje čoveka slome. Ali postoje i ljudi poput Cvije - koje ni najteže rane ne mogu da pobede.